Ambasada

POZDRAVNA REČ AMBASADORA

Želeo bih da iskoristim ovu priliku da svima poželim srećnu Novu godinu.

Za novogodišnje praznike nisam otišao u Japan, nisam ni putovao, već sam ostao u Beogradu i posvetio se učenju srpskog jezika. Ali kako je “zid” srpskog jezika stajao ispred mene, moram da priznam da nisam postigao zadovoljavajući rezultat. Nemam nameru da se žalim, ali što više učim ovaj jezik, shvatam da je veoma težak.

Razmišljao sam zašto je toliko teško savladati srpski jezik. Neki bi rekli “Ako imate vremena da razmišljate o tome, bilo bi bolje da to vreme iskoristite za učenje jezika”, ali budite tolerantni molim vas. (Ja sam potpuni amater za lingvistiku, te možda moje mišljenje izgleda potpuno pogrešno lingvistima.)

Prvo, moglo bi se reći da Japanci dele jezike u dve grupe. Grupa u kojoj je “izgovor lak, ali je gramatika komplikovana” (npr. italijanski, španski i slično), ili grupa gde je “izgovor težak, ali je gramatika prilično laka” (npr. kineski). Međutim, čini mi da su u srpskom jeziku teški i izgovor i gramatika.

Izgovor slovenskih jezika je Japancima i inače težak, ali bih rekao da je srpski posebno težak. Srbi kažu da je lako jer se sve čita kako se piše, ali meni se nikako ne čini lako kada jezik ima c, ć i č… Čak mi je ponekad teško da pročitam koje je od ovih slova u reči, jer imam presbiopiju. Srbima je izgovor ta tri slova naravno potpuno različit, i oni lepo odvajaju te glasove, ali meni to izgleda skoro nemoguće. Drugi veliki problem su z, ž, đ, i dž, jer mi ti glasovi zvuče skoro isto. Ne znam da li će ikada doći dan kada ću moći da ih razlikujem.

I, tek onda dolazimo do gramatike. Moje lično shvatanje indoevropskih jezika je da ih delim na jezike kao što je nemački, čije su inflekcije člana, imenica i prideva komplikovane, ali su inflekcije glagola jednostavnije, ili jezike kao što je francuski, koji su suprotni od toga. Međutim, kod srpskog jezika, obe inflekcije su komplikovane. Imenice imaju sedam padeža, a glagoli se menjaju po subjektu, tako da ne mogu da nađem pravilo. Ponekad se čudim i pitam se da li svi Srbi svakodnevno koriste sve padeže i tačnu gramatiku, mada pretpostavljam da ipak samo mi stranci moramo da učimo poštujući sva pravila iz udžbenika gramatike.

Znam da sve ovo zvuči kao izgovor, ali ipak se moje učenje srpskog jezika nastavlja…