Ambasada

POZDRAVNA REČ AMBASADORA

Otkada sam došao u Beograd, poseta manastirima postala je moj novi hobi. Ne znam da li mogu dovoljno dobro rečima da opišem šarm srpskih manastira, jer ne znam puno o religiji, ali evo, pokušao bih da objasnim koliko je za stranca atraktivno posetiti manastire.

Većina srpskih manastira nalazi se duboko u planinama. Koristeći mapu Turističke organizacije Srbije, prilazim manastiru, i prvo što vidim je braon putokaz, koji mi je veoma poznat. Dok hodam ka kapiji manastira osećam kao da se oslobađam svih nečistoća ovozemaljskog sveta, i polako ulazim u svet mira i spokoja. Naravno, to je moja iluzija.

Prva stvar na koju treba obratiti pažnju kada stignete u neki manastir je sakralna arhitektura. Raški stil srpske arhitekture srednjeg veka koji se može videti u manastiru Studenica je fantastičan i ostaviće vas bez teksta. Lično volim šareni i moderan, fensi stil, pa na mene poseban utisak ostavlja Moravski stil manastira Kalenić, posebno predivna fasada sa plitko urezanim dekoracijama. Tu je i veoma zanimljiva arhitektura Manastira Gradac, izgrađenog u Raškom stilu sa velikim uticajem Gotike.

Naravno, posebnu atrakciju i najveću umetničku vrednost srpskih manastira svakako čini fresko-slikarstvo, ali na mene poseban utisak ostavljaju proizvodi koje svaki manastir ima. Bilo da ih prodaje otvoreno, ili stidljivo, proizvodi kao što su manastirska rakija, vino ili med jedinstveni su. Jednom prilikom kada sam obišao Manastir Petkovicu rano ujutro, jedna starija monahinja pozvala nas je da se poslužimo domaćim medom i kolačima. Pitala me je: “Ambasadore, šta želite da popijete uz med i kolače? Čaj, kafu… ili rakiju?”. Preporučila je rakiju, što me je iznenadilo, jer je bilo jutro.

Iz ovakvih i sličnih, divnih iskustava učim o lepoj srpskoj tradiciji.